Vašar je bio, a na vašaru...

Autor Franjo Glončak

Loš povod – skup (većinom) pristojnih ljudi! Danas (17.12.2014.) u Nišu se odvijala javna rasprava povodom Nacrta zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Zašto kažemo loš povod? Pa, zato što se neko dosetio da loš set zakona i podzakonskih akata, posle predugih 15 i po godina od završetka ratova na ovim prostorima pokuša zameniti još gorim.

Kako većina kategorija građana Srbije tretirana nacrtom nije ciljna grupa udruženja ’’Akcija i pomoć’’, a koje inače podržavamo u nastojanju da dođu do zelene grane, odnosno, rešenja na civilizovanom nivou, na principima pravičnosti, priznanja i solidarnosti, fokusiraćemo se na predloge iz nacrta koji se odnose na žrtve kasetnih bombi i inih od rata zaostalih neeksplodiranih minsko-eksplozivnih sredstava i zakonskog sagledavanja žrtava – direktnih i indirektnih.

Nismo zadovoljni, naprotiv. Restriktivna rešenja ovog predloga za budući zakon, očigledno produkt površnog, birokratskog, stranačkog doživljaja stvarnosti predlagača, jednostavno ne valjaju. Članovi našeg udruženja razložno su ukazali na nekoliko činjenica koje svakom mislećem bodu oči. Isturili smo u prvi plan junačke grudi našeg predsednika u nadi da mu zbog iznetih stavova niko neće dati po prstima.

O čemu je govorio Vučko? Prva primedba se odnosila na izostavljanje psihičkih oštećenja kod žrtava kao osnovi za priznanje svojstva invalida, vojnog ili civilnog svejedno – mi svakog pojedinca ili kategoriju tretiramo bez diskriminacije. Smatramo da niko i slovima (niko) ne može da brani predlog da je za sticanje svojstva civilnog invalida rata minimalni uslov 50% telesnog oštećenja, dok je za svojstvo ratnog vojnog invalida ’’dovoljno’’ 20%. Svakome je jasno da je u pitanju klasična diskriminacija kojom se ignorišu od Srbije ratifikovane međunarodne konvencije, naš Ustav i mnogobrojni zakoni. Ako neko tvrdi da je rešenje nezakonito i nemoralno, skromni autor ovog članka će se složiti sa njim. Nacrtom zakona predviđeno je i formiranje tzv. jedinstvene evidencije podataka, koja bi bila spisak svih imalaca prava (po budućem zakonu). Ni taj deo nacrta ne možemo opisati kao korektan. Obrazlažemo neslaganje izostankom čak i pomena o PTSP-u (koji se može javiti i decenijama posle preživljenog traumatskog iskustva). U predlogu je izostalo i pominjanje u sve većem broju razboljevanja ljudi od posledica u ratovima upotrebljene municije koja sadrži trajno zračeće (radioaktivne) elemente. Ljude, građane Srbije (profesionalne deminere, civile, decu) stradale od zaostalih neeksplodiranih klasičnih i klaster bombi i mina ’’nadležni državni organ’’ ne namerava (pa koliko je već godina prošlo?) da stavi na pominjanu listu, iako će, svesni smo toga, invalida i smrtno stradalih od te pošasti na žalost biti i u budućnosti. Niko to ne želi ali stradaće ljudi i dalje, iako u kancelarijama misle da je rat davno završen. Ima li pravo državna birokratija i od nas izabrani ocovi i oci nacije i države da se ponaša prema svojim građanima na opisani način? Oni misle da imaju. Mnogi, među kojima i potpisnik ovih redova, misle da baš i nemaju. Nikako! Osporimo im to ’’pravo’’!

Štampa El. pošta

Da li se sećaš da je Srbija tokom 1999. godine bombardovana kasetnim bombama. Tada je od ovog monstruoznog oružja stradalo više stotina ljudi.

Da li znaš da od zaostalih kasetnih bombi i danas stradaju građani Srbije, uglavnom civili?