Ja kažem NE!

Multimedijalna izložba povodom Međunarodnog dana borbe protiv mina

Multimedijalnom izložbom u centu Niša na Trgu Republike, Udruženje „Akcija i pomoć“ i ove godine obeležilo je 04. april, Međunarodni dan mina u okviru projekta „Ja kažem NE“. Baš na ovaj dan u celom svetu organizuju se različiti događaji pod nazivom „Pozajmi svoju nogu“, a Nišlije su danas imale priliku da vide fotografije Saše Đorđevića pod nazivom „Heroji“ kao i radove studenata Fakulteta Umetnosti u Nišu sa departmana za primenjenu umetnost.

Heroji Niša koji su inspirisali fotoreportera Sašu Đorđevića na ovakvu izložbu su ljudi koje invaliditet nije sprečio da žive normalno, već se bore kako za sebe, tako i za druge.

Nastavi sa čitanjem

Štampa El. pošta

Obeležena godišnjica od počekta bombardovanja Srbije

Povodom 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja Srbije, Udruženje „Akcija i pomoć“ je uz delegacije Grada Niša, vojske, policije, Srpsko-ruskog humanitarnog centra, rodbine poginulih i drugih organizacija položilo vence na spomenike stradalim građanima u centru Niša.

aa 1Iako je prošlo 16 dugih godina, u Srbiji ni danas ne postoji tačan i zvaničan podatak koliko imamo žrtava rata, koliko poginulih, a koliko ranjenih. – rekao je predsednik Udruženja „Akcija i pomoć“ Slađan Vučković. On je dodao da je i za Udruženje i za državu ovaj podatak veoma značajan jer bi tada država znala kome i na koji način treba pomoći.

Vesna Stefanović je Nišlijka koja je izgubila sestru Slađanu Stanković pre 16 godina. Slađana je kao medicinska sestra poginula u sanitetu sa ranjenicima. Kaže da je veoma tužna zbog toga što se niko osim na godišnjicu bombardovanja ne seti poginulih kao i da njihove porodice nisu naišle na razumevanje niti na pomoć države.

aa 2

 

 

Primer za to je i Gita Jović, takođe medicinska sestra koja je ranjena od kasetne bombe ispred ambulante u kojoj je radila. Ona i danas živi na 14 spratu visoke zgrade, a tek krajem prošle godine je dobila arhitektonski prilaz i to uz pomoć Udruženja „Akcija i pomoć“. Do tada, čak deceniju i po živela je u kućnom pritvoru zbog 7 visokih stepenika na ulazu u zgradu, bezuspešno moleći čelnike grada da joj zamene stan za neki u prizemlju.

Na dašanji dan, 24. marta 1999. godine počelo je bombardovanje Srbije koje je trajalo 78 dana. Niš je prvi put bombardovan 25. marta, a Nišlije najviše pamte 7. maj kada je veliki broj ljudi poginuo u centru grada od kasetnih bombi, kao i 12. maj kada je bombarodovano naselje Duvanište, ali na sreću niko nije stradao. Udruženje „Akcija i pomoć“ i danas apeluje da Srbija potpiše Konvenciju o kasetnoj municiji kako bi država bila čista od ovih ubojnih sredstava, a građani sigurni.

Štampa El. pošta

Konvencija o kasetnoj municiji pred studentima Pravnog fakulteta

Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu i veliki broj zainteresovanih građana upoznao se sa problemom zaostalih kasetnih bombi na tribini „Kada bi Srbija potpisala Konvenciju o kasetnoj muniji...“ Pored studenata, građana, tribinu su posetile i žrtve kasetne municije i predstavnici različitih organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom.

Udruženje Akcija i pomoć kao organizator tribine uz pomoć BAN Advocates of Handicap International, a uz podršku Pravnog fakulteta i Media i Reform centra Niš još jednom je podsetilo građane, a posebno mlade pravnike na problem u kome se Srbija i danas nalazi – zaostale kasetne bombe.

Nastavi sa čitanjem

Štampa El. pošta

Druženje sa studentima Fakulteta umetnosti

Zašto su kasetne bombe jarkih boja i koji je to monstruozni um mogao da koristi umetnost dizajna za pravljenje ubica dece i nedužnih ljudi, jedno je od mnogobrojnih pitanja koje su postavili likovni umetnici i dizajneri na Fakultetu umetnosti u Nišu tokom radionice koje tokom projekta „Ja kažem NE“ sprovelo Udruženje „Akcija i pomoć“.

„Vi ste umetnici, po Vašim radovima koje sam video u holu Fakulteta vidim da ste odlični dizajneri i iskreno verujem da svoje znanje nećete koristiti za dizajniranje ovih opakih sredstava za ubijanje nedužnih ljudi, već da ćete svoj talenat iskoristiti za borbu protiv njih“ – poručio im je Slađan Vučković, predsednik Udruženja „Akcija i pomoć“ i pozvao ih da se priključe akciji „Ja kažem NE“ kasetnoj municiji.

Nastavi sa čitanjem

Štampa El. pošta

„Ja kažem ne“ i u Prvoj niškoj gimnaziji "Stevan Sremac"

Kako izgleda kasetna bomba? Da li se može sa sigurnošću tvrditi gde su sve pale kasetne bombe u Nišu? Zašto rizična područja nisu adekvatno obeležena i zašto Srbija ne potpisuje Konvenciju o kasetnoj municiji?

Ovo su samo neka od pitanja učenika Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ na koja je odgovarao predsednik udruženja „Akcija i pomoć“, Slađan Vučković, na predavanju održanom u najstarijoj niškoj gimnaziji.

Nastavi sa čitanjem

Štampa El. pošta

Sa novinarima i građanima na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

U okviru obeležavanija 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, aktivisti Udruženja građana „Akcija i pomoć“ proveli su dan sa studentima žurnalistike i građanima Niša.

Pred završnom godinom studenata žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Nišu, aktivisti Udruženja „Akcija i pomoć“ održali su predavanje o važnosti potpisivanja Konvencije o kasetnoj municiji.

„Mediji su jedini način da se željena poruka prenese široj javnosti, oni jedini mogu da vrše pritisak na donosioce odluka i pomognu u zagovaranju pozivanjem građana, eksperata, glumaca, političara da se i sami uključe u zagovaranje“ – istakli su pred budućim novinarima članovi Udruženja.

Nastavi sa čitanjem

Štampa El. pošta

Promo spot projekta "Ja kažem NE!"

U okviru projekta "Ja kažem NE" Udruženje "Akcija i pomoć" snimilo je promotivni video spot sa porukom o potrebi pristupanja Srbije Konvenciji o kasetnoj municiji.

 U spotu su učestvovali aktivisti Udruženja i mladi glumci iz Niša. Svi zajedno su podsetili da su od kasetnih bombi tokom bombardovanja stradali nedužni civili, a da stradaju i danas.

Aktivisti Udruženja su u ovom spotu pozvali vlasti u Srbiji da pristupe Konvenciji o kasetnoj municiji. 

Ovaj spot biće dostupan na svim društvenim mrežama, a 3. Decembra, na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, spot će tokom dana emitovati Niška televizija.

Štampa El. pošta

Gimnazijalci u Pirotu slušali o Konvenciji o kasetnoj municiji

Pred gimnazijalcima završne godine Pirotske gimnazije, predsednik Udruženja „Akcija i pomoć“ Slađan Vučković održao je predavanje u punom amfiteatru ove škole o zagovaranju pristupanja Srbije Konvenciji o kasetnoj municiji u okviru projekta „Ja kažem NE“.

Iako isuviše mladi da se sećaju bombardovanja 1999. godine jer su neki upravo te godine rođeni, gimnazijalci su sa pažnjom slušali šta im poručuje čovek koji je imao nesreću da se sretne sa kasetnom bombom koja mu je potpuno promenila život.

„25.aprila 1999. godine bio sam kao deminer Vojske Srbije na zadatku čišćenja zaostalih kasetnih bombi na Kopaoniku. U toku dana uništio sam 106 kasetnih bombi. Ostala je još jedna, 107. Ona mi je u deliću sekunde promenila život. Strahovita eksplozija, ležim na zemlji obliven krvlju, pokušavam da ustanem i vidim da nemam desnu šaku“ – prisećao se kobnog dana Slađan Vučković.

O lečenju, reagovanju porodice i reakcijama okoline na njegov invaliditet srednjoškolci su slušali bez glasa, ponekad uz osmeh zbog Slađanove izrečene šale na svoj račun.

„Zbog toga, da bi nam Srbija bila čista od kasetne municije, da nikada niko više ne bi stradao zbog nje, a posebno ne nedužni i deca, ja se aktivno bavim zagovaranjem da Srbija pristupi Konvenciji o kasetnoj municiji. Tada bi bila u obavezi i da očisti kompletan teren pokriven ovim podmuklim ubicama, i da vodi računa o ljudima kao što sam ja i kao što je moja porodica.“ – rekao je Vučković na kraju predavanja i dodao „ Ovde sam došao ne samo da bih vam ispričao svoju priču već i da bih vas pozvao da se i vi kao budući donosioci odluka u ovom društvu aktivno uključite u proces zagovaranja zabrane kasetne municije. Jedino zajedničkim snagama možemo ostvariti pobedu protiv ovih najpodmuklijih ubica današnjice.“

Udruženje građana „Akcija i pomoć“ pozvalo je ove mlade ljude da potpišu online peticiju na sajtu Udruženja kao i da šalju svoje multimedijalne radove na temu „Položaj osoba sa invaliditetom“ na e-mail adresu Udruženja: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Učenicima i nastavnicima je takodje predstavljen i podeljen „Vodič kroz konvenciju o kasetnoj municiji“, brošura koja na jednostavan način objašnjava Konvenciju i ukazuje na sve prednosti koje bi Srbija dobila pristupanjem Konvenciji. U kasnijoj diskusiji o ovoj brošuri radnici ove škole su izrazili želju da „Vodič kroz konvenciju o kasetnoj municiji“ uvrste kao nastavno sredstvo na časovima gradjanskog vaspitanja.

Ovo predavanje o zagovaranju pristupanja Konvenciji o kasetnoj municiji je prvo u nizu predavanja u okviru projekta „Ja kažem NE“, a omogućila ga je prijateljska organizacija iz Pirota „Žene juga“, čije su se aktivistkinje takodje uljučile u rad ove tribine iznoseći problem osoba sa invaliditetom i problem marginalnih grupa na teritoriji ovog grada.

Nakon završene diskusije učenicima je prikazan film „13 godina posle gde smo danas“ koji govori o strahotama upotrebe kasetne municije, o žrtvama i njihovom stradanju ali i o njihovoj borbi da se te strahote više ne dešavaju.

Udruženje „Akcija i pomoć“ u narednom periodu planira da održi niz predavanja u niškim srednjim školama i na fakultetima, ali i u mestima u okolini. Cilj projekta „Ja kažem NE“ je da predstavi mladim ljudima kao budućim donosiocima odluka važnost pristupanja Srbije Konvenciji o kasetnoj municiji kao i važnost poštovanja odredaba Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

Štampa El. pošta

Vodič kroz Konvenciju o kasetnoj municiji

Udruženje građana "Akcija i pomoć" publikovalo je novo izdanje "Vodiča kroz Konvenciju o kasetnoj municiji". U Vodiču je na najednostavniji način objašnjen pre svega pojam Konvencije i kasetne municije. Udruženje je u ovoj publikaciji objasnilo Konvenciju kroz nekoliko koraka, počev od Oslo procesa, preko ratifikacije tog dokumenta do objašnjenja zašto je važno da Srbija pristupi Konvenciji. Vodič takođe odgovara na pitanja kako Konvencija reguliše problem kasetne municije, koje su aktivnosti zabranjene Konvencijom, kako ona uređuje skladištenje i uništavanje kasetne municije i njenih ostataka, koje su obaveze države u pružanju pomoći žrtvama kasetne municije i slično. 

Vodič takođe naglašava i princip pomoći i saradnje sa državama ugovornicama u ispunjavanju obaveza, kao i da je Srbija jedina zemlja u regionu koja nije potpisala Konvenciju o kasetnoj municiji, iako je kao država žrtva inicirala donošenje i učestvovala u izradi teksta Konvencije. 

​ "Vodič" sadrži i kalendar za 2015. godinu sa obeleženim važnim datumima koji se odnose na ljudska prava, osobe sa invaliditetom, obeležavanje mira i slično, a koje koje Udruženje svake godine obele​žava različitim uličnim akcijama, izložbama fotografija i predavanjima. 

"Vodič kroz Konvenciju o kasetnoj municiji" nastao je u okviru projekta "Ja kažem NE" koji realizuje Udruženje građana "Akcija i pomoć" uz finansijsku podršku Ban Advocates Hendicap International-a. Vodič će preko akcija Udruženja doći do većine građana juga Srbije a posebno je namenjen srednjoškolcima i studentima u čijim školama i fakultetima Udruženje organizuje predavanja o potrebi pristupanja Konvenciji o kasetnoj municiji i poštovanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. 

Štampa El. pošta

Niški rokeri na koncertu poručili NE kasetnoj municiji

Pred više od 800 ljudi, u žutim majicama sa natpisom „Ja kažem NE“ jedan od najpoznatijih niških rok bendova Novembar održao je koncert pod nazivom „Koncert tvog života“ u klubu Feedback u Nišu.

novembarČlanovi benda Novembar ceo koncert odsvirali su u majicama Udruženja „Akcija i pomoć“, koje sa slikom kasetne bombe i natpisom „Ja kažem NE“ šalju jasnu poruku da konačno svi moramo reći ne i staviti do znanja vlastima, da Srbija kao zemlja žrtva, mora pristupiti Konvenciji o kasetnoj municiji.

Tokom nastupa publici se je obratio frontmen rok benda Novembar, Goran Kostić i poručio im: „Ljudi, znate li da su kasetne bombe još oko nas? Znate li da naš Niš koji je najviše bombardovan u Srbiji još uvek ne može da se očisti od ovih ubica jer nema podršku države? I mi želimo da kažemo NE kasetnoj municiji i skrenemo pažnju svima da ni nakon bombardovanja nismo bezbedni! Apelujemo na vlasti da nam omoguće sigurnost i slobodu!“

Novembar je na ovaj način u saradnji sa Udruženjem građana „Akcija i pomoć“ u okviru projekta „Ja kažem NE“ poslao poruku koja će odjeknuti medju fanovima grupe.

Na svirci pod nazivom „Koncert tvog života“ pored „Novembra“ učestvovalo je još 5 bendova: Hosenfefer iz Kosovske Mitrovice, Cepeni ćunci iz Ladovice, Cikine bombone iz Beograda, Grupa tvog života iz Osijeka (Hrvatska) i Protektori – bend sastavljen od članova iz Niša, Novog Sada, Kosovske Mitrovice i Knjaževca.

Novembar je jedan od značajnijih punk rock bendova u Srbiji, nastao u Nišu 1992. godine, kada je Goran Kostić zbog rata u Hrvatskoj došao u Niš. Kako je u Zagrebu imao bend pod nazivom Studeni Studeni ( hrvatski naziv za mesec novembar) koji je bio jedan od najperspektivnijih zagrebačkih grupa, okupio je novu ekipu iz Niša i promenio ime u Novembar. Svira širom Srbije i bivših republika nekadašnje Jugoslavije, a učestvuje i na raznim festivalima u Evropi.

Štampa El. pošta

Akcija i pomoć obeležila Međunarodni dan mira

U okviru projekta „Ja kažem NE“ članovi Udruženja građana „Akcija i pomoć“ posetili su niški izviđački odred Kralj Petar I u selu Belotinac u blizini Niša i zajedno sa njima obeležili Međunarodni dan mira. izvidjaci 4

Zato što ubija i godinama nakon korišćenja, kasetnu municiju nazivaju podmuklim oružjem. U Nišu je od nje tokom bombardovanja u maju 1999. godine poginulo 15 civila, ali su od ovog oružja neki stradali i posle toga. Godinu dana kasnije, jedan Nišlija je poginuo u Duvaništu jer je na bombu naišao okopavajući svoju baštu. Svesni tih činjenica više od stotinu izviđača je sa pažnjom slušalo o opasnostima od kasetne municije koja još uvek vreba nedužne građane. Predsednik Udruženja Slađan Vučković objasnio im je čime se ovo Udruženje bavi i zbog čega je važno da se oni kao mladi ljudi i nosioci promena uključe u zagovaranje pristupanja Srbije Konvenciji o kasetnoj municiji.

izvidjaci 2„Od kasetnih bombi i danas najčešće stradaju deca jer su one dizajnirane tako da budu u bojama, najčešće žute, i da privlače pažnju“ – rekao je izviđačima Vučković. On je dodao da Srbiju mnogo više košta jedan ljudski život u odnosu na novac koji je potreban za čišćenje terena od kasetnih bombi. Ratifikovanjem Konvencije o kasetnoj municiji Srbija bi se obavezala da pomogne direktnim i indirektnim žrtvama kasetnih bombi. Potpisivanjem bi se istovremeno obezbedio i pristup fondovima, odnosno novac za razminiranje kontaminiranog terena, čija površina u Srbiji iznosi više od 10 miliona kvadratnih metara.

U razgovoru sa predsednikom Udruženja „Akcija i pomoć“ mladi izviđači otkrili su mnoštvo činjenica u koje ranije nisu bili upućeni. Kažu da im ovakav vid edukacije veoma znači s obzirom na to da dosta vremena provode u prirodi.

  izvidjaci 5U nastavku akcije, Udruženje je izviđačima poklonilo majice sa iscrtanom kasetnom bombom i logom „Ja kažem NE“, pa su obučeni u te majice svojim telima na velikom školskom igralištu napravili kasetnu bombu i ispisali „NE“.

Udruženje „Akcija i pomoć“ u nastavku projekta „Ja kažem NE“ posetiće osnovne i srednje škole kao i fakultete i razgovarati sa đacima i studentima o ovom problemu i na taj način zagovarati pristupanje Srbije Konvenciji o kasetnoj municiji.

 

 

I ministar odbrane u Nišu o kasetnoj municiji

Ovaj apel izviđača i članova udruženja „Akcija i pomoć“ da Srbija kao najveća žrtva kasetnih bombi potpiše konvenciju o njihovoj zabrani tokom istog dana je već imao efekta. Informativni portal „Južne vesti“ je ministru odbrane Srbije Bratislavu Gašiću preneo ovu inicijativu, koju podržava većina građana Srbije, na šta je ministar u eksluzivnom intervjuu ovom portalu izjavio da će se to dogoditi, ali ne ubrzo. Ministar je taj stav obrazložio:

ministar odbrane„Znate, nije važna samo naša želja. Mi želimo da potpišemo tu konvenciju, ali prosto, tu je potreban ogroman broj radnih i ekspertskih grupa koje dogovaraju, obilaze, gledaju šta to imamo od naoružanja“ - kaže ministar Gašić.On dodaje da je takođe potrebno da i sa drugim državama postoje potpisani sporazumi o vojno-bilateralnoj saradnji, tako da, prema njegovim rečima, "do samog potpisivanja sporazuma mora da prođe dug period", ali će ga, kako ističe, "Srbija sigurno potpisati".

Ministar odbrane odbija mogućnost da je razlog dosadašnjeg nepotpisivanja Konvencije to što Srbija proizvodi ili skladišti ovu municiju. To se, inače, potpisivanjem Konvencije zemlji automatski zabranjuje.

„Potpisivanjem svih tih akata koje smo imali sa zemljama NATO-a u periodu od 2000. do 2012. godine, kompletni viškovi, sva ubojita sredstva koje je Vojska Srbije imala, tada su uništeni“ - kaže Gašić.

Prema njegovim rečima, prema potpisanim ugovorima nijedna od 7 fabrika u Srbiji takvu municiju više.

Štampa El. pošta

"Ja kažem NE!" na Filmskim susretima u Nišu

 

Na tradiciononalnom Festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu, članovi Udruženja „Akcija i pomoć“ razgovarali su sa glumcima i posetiocima Festivala o Konvenciji o kasetnoj municiji i tako najavili predstojeći projekat koji će se realizovati pod nazivom „Ja kažem NE“.

 

Filmski festival održava se po 49. put, i za 7 dana kroz ovaj festival prođe više od 200 najpoznatijih glumaca sa prostora Srbije i regiona. Ove godine, jedan dan bio je posvećen zagovaranju potpisivanja Konvencije o kasetnoj municiji. Cilj ove akcije koja je uvod u širu kampanju koju Udruženje Akcija i pomoć sprovodi pod nazivom „Ja kažem NE“ je da se gradjanima Srbije približi problem kasetne municije a posebno da se u borbi za zabranu ovog naoružanja animiraju mladi koji su i nosioci budućih promena u Srbiji.

Nastavi sa čitanjem

Štampa El. pošta

Da li se sećaš da je Srbija tokom 1999. godine bombardovana kasetnim bombama. Tada je od ovog monstruoznog oružja stradalo više stotina ljudi.

Da li znaš da od zaostalih kasetnih bombi i danas stradaju građani Srbije, uglavnom civili?