Ja kažem NE!

“Ja kažem NE kasetnoj municiji“ i u Ekonomskoj školi

Zaostalih kasetnih bombi ima još uvek na teritoriji naše zemlje pa i grada Niša. Konvencija o kasetnoj municiji pomogla bi u njenom uništavanju, ali bi pomogla i direktnim i indirektnim žrtvama kasetne municije. Na to su još jednom podsetili članovi Udruženja Akcija i pomoć, ovoga puta na tribini u Ekonomskoj školi u Nišu.

Srbija je jedina zemlja u regionu koja ovaj dokument nije potpisala, podsetio je na još jednoj u nizu tribina u okviru projekta “Ja kažem NE kasetnoj municiji“, Slađan Vučković, predsednik udruženja Akcija i pomoć. Poslednja tribina održana je u Ekonomskoj školi u Nišu, a nakon brojnih predavanja i razgovora u srednjim školama i na fakultetima Slađan Vučković je prezadovoljan reakcijama posetilaca koji su tokom razgovora podržali ideje Udruženja, kao i krajnji cilj za koji se zalaže.

„Najvažniji je cilj da nam zemlja bude čista od bilo kog ubojnog sredstva i da naša deca mogu slobodno da šetaju parkovima i ulicama grada. Da ljudi mogu da rade, da privređuju, a da ne razmišljamo o zlu koje se zove zaostalo ubojno sredstvo, u ovom slučaju kasetna municija“, kaže Slađan Vucković.

 

 

Nastavnici i učenici Ekonomske, Trgovačke i Ugostiteljske škole u Nišu upoznali su se sa problemom zaostalih kasetnih bombi na tribini „Kada bi Srbija potpisala Konvenciju o kasetnoj muniji...“ Kao i na tribini na Pravnom fakultetu i u Ekonomskoj školi uspostavljena je veza preko skajpa sa menadžericom zagovaranja zabrane naoružanja u Handicap International-u Almom Al Ostom. Ona je putem video linka učesnicima i posetiocima tribine uz mnoštvo praktičnih primera objasnila Konvenciju i kako se ona primenjuje.

I ovoga puta pokazala je kasetne bombe koje poseduje kao primere. Uz to Alma Al Osta je objasnila sa kojim izazovima i problemima se Handicap International suočava širom sveta, a kao najveći problem izdvojila je najveće vojne sile koje veliki novac zarađuju od fabrika u kojima se proizvode kasetne bombe.

 

Sa druge strane ponovila je da iznenađuje što Srbija ne potpisuje Konvenciju, jer bi u tom slučaju mogla da dođe do fondova zahvaljujući kojima bi se ne samo očistila od ovog zla, već bi mogla novac da usmerava za rešavanje problema osoba sa invaliditetom, direktnih i indirektnih žrtvi kasetne municije.

„Ovom Konvencijom smo želeli da postignemo da kasetne bombe nestanu sa lica zemlje. Otprilike 89 država u svetu potpisalo je Konvenciju, nažalost Srbija nije među njima, iako smo mi Srbiju, od početka procesa prepoznavali kao jednu od vodećih država u zabrani kasetne municije“, rekla je Alma Al Osta.

Jedan od učesnika tribine, profesor informatike u Ekonomskoj školi, Dejan Dikić, a i sam žrtva kasetne municije, podsetio je da je cilj ovih tribina da se mladi upoznaju sa problemom i da se kao budući donosioci odluka aktivnije uključe i daju svoju podršku za zabranu kasetne municije i bolji položaj osoba sa invaliditetom.

Jedna od ideja je pokretanje sajta, odnosno foruma putem kojeg bi mladi ljudi razmenjivali informacije, bavili se istraživanjima, slali svoje radove, fotografije i slično na temu položaja osoba sa invaliditetom, a zatim bi to bilo prezentovano javnostii.

Tako je Udruženje Akcija i pomoć kao organizator tribine, a uz pomoć BAN Advocates of Handicap International još jednom podsetio građane, na problem u kome se Srbija i danas nalazi i sa ciljem da se ne zaboravi na zaostale kasetne bombe, kao potencijalnu opasnost, ali i kao apel da se što više građana ukljući u zagovaranje da se Konvencija potpiše.

Štampa El. pošta

Da li se sećaš da je Srbija tokom 1999. godine bombardovana kasetnim bombama. Tada je od ovog monstruoznog oružja stradalo više stotina ljudi.

Da li znaš da od zaostalih kasetnih bombi i danas stradaju građani Srbije, uglavnom civili?