Vodič za zabranu kasetne municije

Šta je kasetna municija i koje su posledice njene primene

Kasetna municija podrazumeva konvencionalnu municiju sa kasetnom bojevom glavom koja se baca iz vazduha ili ispaljuje sa zemlje. Kasetna bomba teži manje od 20 kilograma,  sastavljena je od kontejnera u kome ima od nekoliko desetina do nekoliko stotina komada podmunicije najrazličitijeg dejstva: rasprskavajućeg, probojnog, zapaljivog ili kombinovanog. Svrha ovakvih bombi je uništavanje neprijateljske žive sile, uništavanje materijalno-tehničkih sredstava, zaprečavanje puteva i onemogućavanje korišćenje objekata. Ta municija se pokazala kao veoma loša, zato što je neprecizno, neselektivno oružje  i u većini slučajeva sem vojnih ciljeva budu pogođeni i civilni objekti, pa zbog toga ovo oružje predstavlja veliki rizik po civile, kako za vreme samog napada, tako i nakon toga. Takvu neeksplodiranu municiju je vrlo teško i skupo pronaći i ukloniti. Cena razminiravanja, odnosno čišćenja kvadratnog metra zemljišta od kasetne municije, u zavisnosti od specifičnosti konkretnog područja, iznosi od 0,85 do 1,2 evra. Neeksplodirana bomba može da ubije ili povredi civile i dugo nakon završetka sukoba. Stoga za kasetne bombe možemo da kažemo da su jedno od najmonstruoznijih oružja današnjice od koga i nakon završetka rata većinom stradaju civili u preko 95% slučajeva.

Kasetne bombe su počele da se koriste još od II svetskog rata, ali njihova ekspanzija korišćenja je bila tokom Vijetnamskog rata. Devetnaest zemalja   su koristile kasetnu municiju tokom oružanih sukoba u 37 zemalja i to su: Eritreja, Etiopija, Francuska, Gruzija, Holandija, Irak, Izrael, Južna Afrika, Kolumbija, Libija, Maroko, Nigerija, Rusija, Saudijska Arabija, Sjedinjene Američke Države, bivša Jugoslavija, Sudan, Tajland, Velika Britanija.

SRBIJA

Srbija je bila na meti kasetnih bombi tokom sukoba sa NATO savezom 1999. godine. Tada je bačeno 1080 kasetnih avio-bombi, sa oko 350 hiljada projektila, koje su bačene na 219 lokacija u Srbiji (Podaci dobijeni od komande NATO). Najviše kasetnih bombi NATO avijacija tokom bombardovanja 1999. godine izbacila je na Niš i Kopaonik. Niš je bombardovan 7 I 12 maja. 7 maja Niš je u dva naleta zasipan kasetnim bombama u vremenu od 11.30 i 11.40 časova. Kasetne bombe rasute iz dva kontejnera pale su na tri lokacije u centralnom delu grada i to:

·pored zgrade Patologije niškog Medicinskog centra na jugu grada

·centar pored zgrade Banovine uključujući glavnu pijacu, autobusku stanicu pored Niške tvrđave i zdravstvenog centra 12. februar i

·parking Niš Ekspresa pored Nišave 

Pet dana kasnije, 12. maja, više od hiljadu kasetnih bombi bačeno je na gradsko naselje Duvanište.

Srpski Centar za razminiranje utvrdio je da se kasetna municija koja je zaostala iz NATO bombardovanja nalazi na području 16 opština u Srbiji, na 290 lokacija, ukupne površine oko 24 miliona kvadratnih metara. Evidentirano je i 110 sumnjivih lokacija, ukupne površine od 6.151.000 kvadratnih metara, na kojima će se obaviti dodatno izviđanje radi potvrđivanja ili odbacivanja sumnji o postojanju kasetne municije na tim lokacijama. Nakon što je sprovela istraživanje zagađenosti kasetnim bombama, CMC (Cluster Munition Coalition)  je pre dve godine ustanovila da je u Srbiji još uvek neeksplodirano oko 2.500 kasetnih bombi, zbog čega je oko 80.000 civila izloženo opasnosti. Najveći broj neeksplodiranih projektila rasut je po ruralnim i siromašnim delovima zemlje, od kojih su samo neki deminirani.

 U Nišu je još avgusta 2005. godine očišćeno oko 187.000 kvadratnih metara u Duvaništu, blizu 92.000 kvadrata Kliničkog centra i više od 85.000 kvadratnih metara industrijske zone. Još postoje sumnje da sve kasetne bombe nisu ukonjene.

 

Žrtve kasetnih bombi

Žrtve kasetne municije, po Konvenciji, podrazumevaju lica koja su ubijena ili pretrpela fizičku ili psihološku povredu, ekonomski gubitak, društvenu marginalizaciju ili bitno umanjeno ostvarivanje svojih prava izazvano upotrebom kasetne municije. One podrazumevaju lica koja su pretrpela direktne posledice od kasetne municije, zajedno sa njihovim ugroženim porodicama i zajednicama. Prema podacima HRW-a (Human Rights Watch) u 2011. godini je u 29 zemalja bilo stradalih od kasetnih bombi. Prema izveštajima, od početka upotrebe kasetnih bombi do kraja 2010. godine broj ukupno potvrđenih žrtava bio je najmanje 16.921.  Međutim, žrtve kasetne municije nisu svuda ubeležene i u mnogim zemljama nije se vodila pravilna evidencija, tako da se ukupan broj žrtava procenjuje na između 55.000 i 100.000.

SRBIJA

Evidentirani broj žrtava kasetnih bombi u Srbiji, tokom bombardovabja,  (poginulih i teško povređenih) je oko 200 osoba (bez Kosova). Poginulo je oko 40 osoba, a ranjeno je oko 160 lica.  62.5 % žrtava čine muškarci i dečaci mlađi od 19 godina. Što se tiče Niša izveštaji govore da je od eksplozije kasetnih bombi 7 maja 1999. na tri lokacije u Nišu  poginulo 15 civila, teške povrede zadobilo 8 civila, lakše povrede zadobilo 11 civila.

Po prestanku bombardovanja, na teritoriji uže Srbije kasetne bombe ubile su ili osakatile oko 20 ljudi.

 

Konvencija o zabrani kasetne municije

Počeci borbe protiv ovog oružja potiču još iz 1973. godine. Vlada Švajcarske i Međunarodni crveni krst organizuju u februaru 1974. godine međunarodnu konferenciju sa ciljem da se ustanove pravne restrikcije za korišćenje ove vrsta oružja. Konferencija nije dala rezultate jer principi međunarodnog humanitarnog prava su previše apstraktni da bi mogli da vrše ozbiljan pravni pritisak i time spreče upotrebu kasetnih bombi.

Izgleda da je moralo da se čeka više od 20 godina da bi se opet pokrenula neka kampanja a povod je bio kada je 2006. godine izbio sukob između Libana i Izraela. Diplomatski proces za zabranu ove vrste naoružanja, po planu Norveske vlade, počeo je konferencijom u Oslu, u februaru 2007. godine (Oslo proces). Na ovom sastanku je 46 od 49 država učesnica usvojilo deklaraciju kojom su se obavezale da će do kraja 2008. godine stvoriti novi dokument međunarodnog humanitarnog prava, kojim bi se zabranila upotreba, prenos, proizvodnja i skladištenje kasetne municije, kao i da će stvoriti okvir za saradnju i podršku na polju pomoći preživelim žrtvama i njihovim zajednicama, u čišćenju ugroženih područja i uništavanju zaliha. Proces se odvijao tokom narednih osamnaest meseci serijom globalnih konferencija. Jedan od najistaknutijih događaja odigrao se početkom decembra 2008. u Oslu, kada je konvenciju potpisalo 94 zemlje. Da bi ova konvencija zaživela i postala pravno važeći dokument bilo je potrebno da najmanje 30 zemalja u svojim parlamentima ratifikuje taj dokumenat. To se i dogodilo, tako da je konvencija zvanično usvojena i stupila na snagu 1. avgusta 2010. godine i od tada je postala obavezujuće međunarodno pravo. Pošto je konvencija stupila na snagu, više nije otvorena za potpisivanje i države koje do 1. avgusta 2010. nisu potpisale, više ne mogu da potpišu konvenciju nego moraju odmah da je ratifikuju, prvo u svojim parlamentima, pa onda tu ratifikaciju predaju u UN da bi i zvanično bile uvedene kao zemlje članice ove konvencije. Svaka zemlja koja je potpisala konvenciju i dalje može da je ratifikuje, kako bi postala država članica konvencije. Za sve države koje naknadno pristupe ili ratifikuju konvenciju, ona stupa na snagu prvog dana šestog meseca nakon ratifikacije ili pristupanja.

Kako Konvencija reguliše problem kasetne municije?

Konvencija zabranjuje upotrebu, proizvodnju, skladištenje i prenos kasetne municije, a državama nalaže obavezu da očiste ugrožena područja, pruže podršku žrtvama i unište zalihe oružja od koga najviše stradaju civili. Konvencija predviđa tri važna koraka u regulisanju kasetne municije. Prvo, određuje koje su aktivnosti u vezi s kasetnom municijom zabranjene, potom uređuje način skladištenja i uništavanja kasetne municije i njenih ostataka, i na kraju značajna novina je što se utvrđuje obaveza pružanja pomoći žrtvama kasetne municije.

 

Koje su aktivnosti zabranjene Konvencijom o kasetnoj municiji?

Prvi i glavni korak u rešavanju problema utvrđen je u članu 1 u kojem se zabranjuje državama ugovornicama:  da upotrebljavaju, da razvijaju, da proizvode, da nabavljaju, da skladište, ili da zadržavaju kasetnu municiju, ili da je posredno ili neposredno prenose bilo kome, ili da pomažu, ohrabruju ili navode bilo koga da preduzima aktivnosti koje su zabranjene Konvencijom. Konvencija ne zabranjuje zadržavanje ili nabavljanje određenog dela kasetne municije zarad treninga i razvoja tehnika otkrivanja, čišćenja i uništavanja kasetne municije.

Kako Konvencija uređuje skladištenje i uništavanje kasetne municije i njenih ostataka?

Ugovornice su dužne da unište ili osiguraju uništenje zaliha kasetne municije, u roku od 8 godina, u skladu s važećim međunarodnim standardima za zaštitu javnog zdravlja i životne sredine.

Ugovornice su dužne i da u određenom roku (10 godina) preduzmu ili osiguraju čišćenje i uništavanje ostataka kasetne municije u oblastima koje se nalaze pod njihovom nadležnošću.

 

Obaveza pružanja pomoći žrtvama kasetne municije

Treći korak koji Konvencija predviđa u regulisanju problema kasetne municije i sigurno jedna od njenih najznačajnih tekovina jeste obaveza ugovornica da na teritoriji koja se nalazi pod njihovom nadležnošću ili kontrolom, u skladu s pravilima međunarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava, pruže adekvatnu pomoć žrtvama kasetne municije. Konvencija pojam „žrtva kasetne municije“ definiše široko da bi obezbedila zaštitu svim licima koja su stradala ili pretrpela fizičku ili psihološku povredu, ekonomski gubitak, društvenu marginalizaciju ili značajno onemogućavanje ostvarenja njihovih prava usled upotrebe kasetne municije. Tu su uključena kako lica koja su neposredno pogođena kasetnom municijom tako i njihove porodice i zajednica. Pomoć mora biti adekvatna u odnosu na godine i pol, i obuhvata medicinsku negu, rehabilitaciju, psihološku podršku, ali i ekonomsku i socijalnu pomoć. Efikasno izvršenje ove obaveze zahteva da se prethodno izvrši procena potreba žrtava i da se napravi nacionalni akcioni plan. Ove mere je neophodno preduzeti uz savetovanje sa žrtvama i njihovim udruženjima i u tu svrhu je predviđeno da vlade ugovornica osnuju koordinaciona tela.17

Princip pomoći i saradnje u ispunjavanju obaveza

Konvencija o kasetnoj municiji ističe pravo svake države ugovornice da traži i dobije pomoć u ispunjavanju obaveza predviđenih odredbama Konvencije. Pomoć se može pružiti ne samo bilateralno (država-država) već i kroz sistem Ujedinjenih nacija, međunarodnih, regionalnih i nacionalnih vladinih ili nevladinih organizacija. Svaka država ugovornica koja je u poziciji da to uradi će biti u obavezi da drugoj državi ugovornici koja to zatraži pruži pomoć u čišćenju ostataka kasetne municije i u uništavanju zaliha kasetne municije ali i da pomogne u pružanju pomoći žrtvama kasetne municije.

 

Kakve mere nadzora nad izvršavanjem obaveza predviđa Konvencija o kasetnoj municiji?

U cilju kontrole izvršavanja obaveza Konvencija predviđa obavezu ugovornica da podnesu izveštaj Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija o preduzetim nacionalnim merama. Izveštaj se mora podneti najkasnije 180 dana od momenta stupanja na snagu Konvencije za dotičnu državu, a potom se mora ažurirati svake godine.

Koji su mehanizmi rešavanja sporova predviđeni Konvencijom o kasetnoj municiji?

Ukoliko između dve ili više ugovornica dođe do spora oko tumačenja ili primene odredbi Konvencije one su dužne da se konsultuju o načinu mirnog rešenja.

Kako Konvencija reguliše odnos ugovornica i država koje nisu pristupile Konvenciji?

Konvencija u članu 21 predviđa obavezu svih ugovornica da ohrabre druge države da pristupe Konvenciji, kao i da ih obaveste o obavezama koje imaju kao ugovornice. Konvencija ne dozvoljava isključenje ili ograničenje dejstva odredbi Konvencije za neke države, već one jednako važe za sve strane ugovornice. Priznato je naravno suvereno pravo svake države ugovornice da se povuče iz Konvencije prema utvrđenoj proceduri.

Konvenciju o zabrani kasetne municije (prema podacima CMC) potpisalo je 112 zemalja, od kojih je 81 potpisala i ratifikovala ovaj međunarodni document. Sa svakom novom zemljom koja se pridruži, globalna norma odbacivanja ovog oružja je ojačana. Nije bitno da li je neka zemlja velika ili mala, uticajna ili neuticajna, skladišnica ili ne ratifikovanjem svaka država daje još jedan glas u korist zabrane.

Od država bivše Jugoslavije Konvenciju su ratifikovale sve sem Srbije.

 

Zašto Srbija nije ratifikovala Konvenciju o kasetnoj municiji?

Kao država žrtva koja je inicirala donošenje i učestvovala u izradi teksta Konvencije Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije. U oktobru 2007. godine je Srbija bila domaćin Konferencije država-žrtava kasetne municije, jedne od konferencija u sklopu Oslo-procesa. Tadašnji ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Vuk Jeremić je otvorio ovaj skup izrazivši punu podršku procesu za zabranu kasetne municije uz nagoveštaj da će Srbija uvesti nacionalni moratorijum na ovu vrstu naoružanja. Zvanični tekst konvencije je usvojen u Dablinu 30. maja 2008. godine od strane 107 država, među kojima je bila i Republika Srbija. Iste godine, u decembru je Konvenciju o kasetnoj municiji potpisalo 94 države. Srbija, na iznenađenje svih, nije potpisala. Motivi za izbegavanje potpisivanja nikada nisu zvanično saopšteni.

Prema dostupnim podacima Srbija se kategoriše u grupu država koje proizvode, koristile su i skladište kasetnu municiju. Iz medija smo mogli saznati da je Generalštab Vojske Srbije preporučio Ministarstvu odbrane Republike Srbije da se ne ratifikuje Konvencija o kasetnoj municiji. Razlog za takvu preporuku je nedostatak resursa koji bi nadomestili upotrebu kasetne municije. Ministarstvo odbrane je mišljenje prosledilo Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije.  Kao dodatni razlozi za neratifikovanje navode se: nedostatak finansijskih sredstava za uništavanje kasetne municije i njenih ostataka u roku predviđenom Konvencijom, i činjenica da druge države, pre svih velike sile, to nisu takođe učinile. Na osnovu predhodnog treba se opravdano upitati da li sistem odbrane Republike Srbije zavisi samo od jedne vrste naoružanja?  Ni nedostatak sredstava ne može predstavljati opravdan razlog da se ne ratifikuje Konvencija jer je prema njenim odredbama utvrđeno pravo svake države da zatraži pomoć u uništavanju kasetne municije. Rasčišćavanje kontaminiranih lokacija je upravo jedan od razloga da Srbija ratifikuje Konvenciju. Na taj način bi postala odgovorna država,ali bi dobila i pristup odgovarajućim fondovima odakle može da koristi sredstva za dekontaminaciju lokacija.

Država koja se u drugim situacijama uveliko poziva na poštovanje međunarodnog prava i morala, posebno država žrtva koja je imala vodeću ulogu u izradi Konvencije o kasetnoj municiji i kao nečlanica aktivno učestvuje u sastancima o njenoj primeni, dužna je da bez odlaganja preduzme neophodne korake u cilju sveobuhvatne zaštite svojih državljana.

 

Organizacije koje aktivno učestvuju u zagovaranju zabrane kasetne municije

Pored Norveške i vlada Austrije, Irske, Novog Zelanda, Meksika i Perua, izuzetan doprinos Oslo procesu su dale i nevladine organizacije koje su svojim aktivnostima zagovarale neophodnost usvajanja Konvencije za zabranu kasetne municije. Neke od tih organizacija su imale presudan uticaj na potpisivanje i ratifikovanja Konvencije:

Koalicija protiv kasetne municije (Cluster Munition Coalition - CMC) je međunarodna koalicija koja se sastoji od 350 nevladinih organizacija koje deluju u više od 90 država sa ciljem da podstaknu hitnu akciju protiv kasetnih bombi. CMC podržava napore nevladinih organizacija širom sveta za informisanje vlada, javnosti i medija o problemima vezanim za upotrebu kasetne municije, kao i za univerzalizaciju i punu implementaciju Konvencije o kasetnoj municiji iz 2008. godine.

Handicap International (HI) je nevladina organizacija osnovana 1982, sa ciljem da pomogne invalidnim i ugroženim licima u uslovima siromaštva i isključenosti, sukoba i katastrofa. HI mreža se sastoji od 8 nacionalnih asocijacija: Belgija, Kanada, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Velika Britanija, SAD i Švajcarska. Zajedno, ove organizacije mobilišu resurse i upravljaju projektima širom sveta. Od februara 2005, HI se aktivno uključuje u process zabrane kasetne municije. Handicap International je jedan od osnivača CMC.

Ban advocates (Ban advokati-zagovornici zabrane kasetne municije) je organizacija koju čini grupa žena i muškaraca iz različitih, kasetnom municijom pogodjenih zajednica. Ideja o formiranju ove organizacije je nastala nakon što je u maju 2007, HI Belgija objavio svoj izveštaj o fatalnom uticaju kasetne municije na civilno stanovnistvo. Izvestan broj pojedinaca koji su intervjuisani tokom istraživanja uverio je HI da bi pregovaranja o zabrani kasetne municije trebalo bazirati na iskustvu pogodjenih pojedinaca i zajednica. U septembru 2007 inicijativa o formiranju Ban advokata  je zvanično pokrenuta u Srbiji, na marginama Beogradske konferencije država pogodjenih kasetnom municijom. U narednih dvanaest meseci grupa je uključila ljude  iz Albanije, Avganistana, Hrvatske, Etiopije, Iraka, Laosa, Libana, Srbije, Tadžikistana, Vijetnama i Sjedinjenih Američkih Država. Ban advokati su učestvovali u ključnim konferencijama Oslo procesa i dodatno organizuju lokalne aktivnosti javnog zagovaranja u pogodjenim zemljama. Grupa se zalaže za zabranu kasetne municije i potpunu primenu prava preživelih i pogođenih zajednica. Deo njihove misije je da osiguraju da Konvencija konkretno poboljša živote ljudi čije su patnje izazvane kasetnom municijom. Organizacija je podržana od strane Handicap International-a.

Međunarodna kampanja za zabranu mina (The International Campaign to Ban Landmines - ICBL) je globalna mreža koja deluje u preko 70 država. ICBL radi na tome da se svet oslobodi protivpešadijskih mina i kasetne municije. ICBL-u je dodeljena Nobelova nagrada za mir kao priznanje za doprinos u postizanju Sporazuma o zabrani protivpešadijskih mina 1997. godine. Kao član Koalicije protiv kasetne municije (Cluster Munition Coalition – CMC), ICBL je uključen u globalne napore za zabranu kasetne municije i sprečavanje humanitarnih posledica njene upotrebe.

Norveška narodna pomoć  (Norwegian People’s Aid – NPA) je humanitarna organizacija sa korenima u Norveškom radničkom pokretu. NPA je 2007. godine objavila izveštaj o humanitarnim posledicama upotrebe kasetne municije u Srbiji Crnoj Gori, kao i izveštaj sa rezultatima izviđanja oblasti zagađenih neeksplodiranom kasetnom municijom 2009. godine.

Akcija i pomoć (AiP) je nevlаdino udruženje, osnovаno u Nišu, odakle je i potekla inicijativa da Srbija pristupi Konvenciji za zabranu kasetne municije. Udruženje, koje danas okuplja stotinak članova, je osnovano rаdi ostvаrivаnjа ciljevа koji podrаzumevаju unаpredjenje položаjа pojedinacа i grupа sа posebnim potrebаmа i pomoći direktnim i indirektnim žrtvаmа rаtovа. Udruženje AiP je poslednjih godina aktivno uključeno u proces zagovaranja zabrane kasetne municije u Srbiji. Svoju misiju, da ohrabri Vladu Srbije da ratifikuje Konvenciju, udruženje ostvaruje organizovanjem regionalnih sastanaka za zabranu kasetne municije, kao i organizovanjem javnih tribina na kojima gradjanima Srbije ukazuje na neophodnost pristupanja Konvenciji.

 

Datumi koje obeležavaju organizacije koje se bore za zabranu kasetne municije

08. mar - Medjunarodni dan žena.

24. mart - Godišnjica početka bombardovanja Srbije

04. april - Medjunarodni dan borbe protiv mina.

07. maj - Godišnjica prvog bombardovanja Niša kasetnom municijim

12. maj - Godišnjica drugog bombardovanja Niša kasetnom municijim

01. avgust - Godišnjica stupanja na snagu Konvencije za zabrani kasetne municije

21. septembar - Medjunarodni dan mira

03. decembar - Medjunarodni dan osoba sa invaliditetom

10. decembar - Medjunarodni dan ljudskih prava

 

Korisne veze

 

-Koalicija protiv kasetne municije (Cluster Munition Coalition - CMC)

http://www.stopclustermunitions.org

Jared Bloch - Media and Communications Manager
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

- Handicap International

http://www.handicap-international.org

http://www.handicapinternational.be

Johanna Plas

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

-Ban advocates

http://www.handicapinternational.be/en/banadvocates

Jeanne Battello

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Ban advocates Srbija, Niš:

Sladjan Vučković tel/ +381638578885

Dejan Dikić tel/ +381631664941

 

- Centar za razminiranje republike Srbije

Adresa: Vojvode Toze 31 Beograd

tel/ +381113045

 

-Ministarstvo odbrane republike Srbije

http://www.mod.gov.rs

Petar Bošković- uprava za odnose sa javnošću

tel/ +381113203015 

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

-Udruženje Akcija i pomoć

http://www.akcijaipomoc.org

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ivan Mihajlović tel/ +38163456822

 

-Norveška narodna pomoć

http://www.npa.org.rs

 

-Savez civilnih invalida rat

Adresa: Obilićev venac 10

Kontakt osoba Gordana Kostić
Tel/+3811823892

 

-Udruženje ratnih vojnih invalida

Adresa: Sinđelićev trg 2/2
tel/: +3811842152

 

-Centar za ljudska prava

tel/+38118548161

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

-Udruženje Žene u crnom

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

-Udruženje Podrška. Prava. Pristup – Srbija

http://www.ppps.org.rs/

 

- Udruženje Žene za mir

http://womenforpeace.org.rs

tel/ +38116237302

 

 

 

 

Da li se sećaš da je Srbija tokom 1999. godine bombardovana kasetnim bombama. Tada je od ovog monstruoznog oružja stradalo više stotina ljudi.

Da li znaš da od zaostalih kasetnih bombi i danas stradaju građani Srbije, uglavnom civili?