Diplomatska konferencija - Dablin 19.-30. maj 2008. - 3

Indeks članaka

AKCIONI PLAN IZ VIENTIANA
(usvojen na završnom plenarnom sastanku 12. novembra 2010.)


I. Uvod
1. Ovaj Akcioni plan usvojile su Države potpisnice Konvencije o kasetnoj municiji (Convention on Cluster Munitions – CCM) u Vientianu, Narodna demokratska republika Laos, od 9-12. novembra 2010. godine u konsultaciji sa Ujedinjenim nacijama, Medunarodnim Crvenim krstom, Koalicijom protiv kasetne municije i drugim partnerima.

2. Cilj ovog Akcionog plana je da obezbedi efikasnu i pravovremenu implementaciju odredbi Konvencije o kasetnoj municiji nakon Prvog sastanka Država potpisnica. Plan postavlja konkretne i merljive korake, akcije i ciljeve koji treba da budu realizovani u odredenom vremenskom periodu, i definiše uloge i odgovornosti. Ove akcije nisu zakonska  obaveza vec su osmišljene tako da pomognu Državama potpisnicama i drugim relevantnim akterima u prakticnoj implementaciji Konvencije, i na taj nacin pomognu Državama potpisnicama da ispune svoje obaveze. Usvajanjem ovog plana, Države potpisnice šalju snažnu poruku da se obavezuju na brzu implementaciju Konvencije.

3. Akcioni plan je istovremeno lista prioriteta za Države potpisnice i druge aktere u implementaciji i sredstvo za monitoring napretka implementacije. Pojedine akcije su osmišljene kao prekretnice kako bi se osigurala pravovremena implementacija obimnih i zahtevnih zadataka. Druge akcije treba da pomognu Državama potpisnicama da strukturišu svoj odgovor na preuzete obaveze po Konvenciji.

4. Akcioni plan ima za cilj da osigura da Konvencija ima trenutan uticaj na terenu, da se suocava sa tekucim izazovima implementacije, da reaguje na buduci razvoj, kao i da odražava promene u izazovima implementacije. Plan ukljucuje akcije koje treba preduzeti u godini koja vodi do Drugog sastanka Država potpisnica, kao i one koje treba preduzeti pre Prve ponovljene konferencije o Konvenciji. Specificne akcije mogu biti revidirane ili zamenjene na buducim sastancima Država potpisnica, ukoliko se ukaže potreba, kao u slucaju da država potpisnica uspe da ispuni svoje obaveze a da nastanu nove okolnosti zbog novih država koje pristupaju Konvenciji.

5. Države potpisnice Konvencije o kasetnoj municiji se slažu sa sledecim akcijama kojima bi ostvarile svoj krajnji cilj, a to je, za sva vremena, kraj patnji i žrtava koje prouzrokuje kasetna municija:

II. Partnerstva

Sve Države potpisnice ce:

Akcija #1 Prihvatiti i nastaviti da nadalje razvijaju partnerstva koja podupiru Konvenciju, sa ugroženim i neugroženim državama, Koalicijom protiv kasetne municije, sistemom Ujedinjenih nacija, Medunarodnim komitetom Crvenog krsta, nacionalnim društvima Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i njihovom Federacijom, Medunarodnim centrom za humanitarno deminiranje iz Ženeve, medunarodnim i regionalnim organizacijama, preživelim žrtvama od kasetne municije i njihovim reprezentativnim organizacijama, kao i sa drugim organizacijama gradanskog društva.

III. Univerzalizacija
Sve Države potpisnice ce:

Akcija #2 Koristiti priliku na relevantnim forumima da promovišu pristupanje Konvenciji što je moguce pre.

Akcija #3 Ohrabriti i podržati Države koje nisu potpisnice da to postanu do Drugog sastanka Država potpisnica.

Akcija #4 Saradivati sa drugim Državama potpisnicama i drugim relevantnim partnerima ukljucujuci medunarodne organizacije i civilno društvo u cilju promovisanja univerzalizacije Konvencije i njenih normi.

Akcija #5 Upoznati prepreke i izazove sa kojima se suocavaju Države koje nisu potpisnice Konvencije i pružiti pomoc u nalaženju rešenja da se olakša njihovo eventualno pristupanje Konvenciji, ukljucujuci razmatranje odredbe o pomoci Državama koje bi zbog ogranicenih sredstava mogle da imaju teškoce u implementaciji odredaba Konvencije.

Akcija #6 Obeshrabriti na svaki moguci nacin svaku upotrebu, razvoj, proizvodnju, skladištenje i prenos kasetne municije.

Akcija #7 Pružiti podršku, gde je to potrebno, naporima Država koje nisu potpisnice Konvencije, a koje dele humanitarnu brigu izazvanu kasetnom municijom, da ucestvuju na formalnim i neformalnim sastancima o Konvenciji kako bi ih ohrabrile da postanu Države potpisnice Konvencije.


IV. Uništavanje zaliha
Države potpisnice sa zalihama kasetne municije ce:

Akcija #8 Nastojati da, u roku od godinu dana od stupanja na snagu Konvencije za tu Državu potpisnicu, postave plan za uništavanje zaliha koji ukljucuje rok i budžet, i da zapocnu fizicko uništavanje što je pre moguce.

Akcija #9 Osigurati da su problemi koji bi mogli da budu prepreka za planirano uništavanje obelodanjeni pravovremeno Državama potpisnicama i relevantnim organizacijama, u situacijama kada je potrebna pomoc za ispunjavanje obaveza uništavanja zaliha.

V. Cišcenje i uništavanje zaostale kasetne municije i aktivnosti za smanjenje rizika
Države potpisnice koje su izvestile da imaju podrucja kontaminirana kasetnom municijom u svojoj nadležnosti ili kontroli ce:

Akcija #10 Povecati u 2011. svoje kapacitete za cišcenje i aktivnosti za smanjenje rizika na osnovu planova i predloga predstavljenih na Prvom sastanku Država potpisnica i nakon njega, i to kako  nacionalna i medunarodna sredstva budu dostupna.

Akcija #11 Cim dodu do saznanja da su podrucja u njihovoj nadležnosti ili pod njihovom kontrolom kontaminirana zaostalom kasetnom municijom, preduzeti sve moguce mere da se sprece buduce civilne žrtve efikasnim sprecavanjem da civili nenamerno pristupe podrucjima koja su kontaminirana kasetnom municijom.

Akcija #12 Nastojati da, u roku od godinu dana od stupanja na snagu Konvencije za tu Državu potpisnicu, identifikuju što je moguce preciznije lokacije i velicinu svih podrucja kontaminiranih kasetnom municijom koja su u njihovoj nadležnosti ili pod njhovom kontrolom, dace prioritet cišcenju i edukaciji za smanjenje rizika koja ce se bazirati na procenjenom nivou uticaja i podnece izveštaj o ovoj informaciji, onako kako nalaže Clan 7, i na Sastanku Država potpisnica.

Akcija #13 Nastojati da, u roku od godinu dana od stupanja na snagu Konvencije za tu Državu potpisnicu, sistematicno koriste informacije o kontaminaciji i prioritetima da bi razvijale i pocele sa implementacijom nacionalnog plana cišcenja, koji ukljucuje transparentne i  dosledne kriterijume za prioritete cišcenja, promovišu edukaciju za smanjenje rizika, i da izgraduju, tamo gde je to prikladno, na osnovu postojecih struktura i iskustava, odgovarajuce planove i metodologije. Nacionalni plan cišcenja treba povezati sa širim razvojnim planovima zemlje i odgovarajucim protivminskim planovima, gde je to prikladno, i ohrabrivati nacionalno vlasništvo i obavezu date zemlje.

Akcija #14 Osigurati da su ugrožene zajednice informisane o i ukljucene u izradu nacionalnih planova cišcenja, planiranja i davanja prednosti aktivnostima cišcenja i oslobadanja  zemlje, koristeci vezu sa zajednicom ili slicna sredstva da bi se osiguralo da su sposobne da ucestvuju na znacajan i rodno osetljiv nacin.

Akcija #15 Primeniti sve dostupne i odgovarajuce metode netehnickog izvidanja, tehnickog izvidanja i cišcenja u cilju potpune i celishodne implementacije clana 4, koji treba da bude ukljucen u nacionalne standarde, politike i procedure, i deliti najbolje prakse i naucene lekcije sa ostalim Državama potpisnicama.

Akcija #16 Obezbediti godišnje precizne i sveobuhvatne informacije o velicini i lokaciji ocišcenih podrucja kontaminiranih kasetnom municijom.

Akcija #17 Razvijati i obezbediti programe edukacije za smanjenje rizika koji se usmeravaju na prevenciju i pokazivanje alternativa rizicnom ponašanju i ciljati stanovništvo koje je u najvecem riziku od kasetne municije. Programi edukacije za smanjenje rizika treba da odgovaraju potrebama ugroženih zajednica, da vode racuna o rodu i uzrastu, da budu uskladeni sa nacionalnim i medunrodnim standardima i integrisani u aktivnosti cišcenja, izvidanja i podrške žrtvama. Aktivnosti edukacije za smanjenje rizika takode treba da budu integrisane, tamo gde je to prikladno, u škole, programe na nivou zajednica i javne kampanje. Podizanje svesti javnosti u širem obimu treba uglavnom raditi u situacijama neposredno po završetku konflikta.

Da li se sećaš da je Srbija tokom 1999. godine bombardovana kasetnim bombama. Tada je od ovog monstruoznog oružja stradalo više stotina ljudi.

Da li znaš da od zaostalih kasetnih bombi i danas stradaju građani Srbije, uglavnom civili?