Najhrabriji vozili invalidska kolica

U uličnom performansu pod nazivom „Ima nas DOSTA“ u okviru istoimenog projekta, podržanog od strane Handicap international-a, članovi Udruženja „Akcija i pomoć“ proveli su dan na otvorenom sa svojim sugrađanima. Cilj akcije je da kroz razgovor sa njima ukaže na poteškoće sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom, a za ovu priliku obezbedili su invalidska kolica kako bi pokazali prisutnima da nije lako preći sve arhitektonske barijere u gradu, čak ni u pešačkoj zoni.

ososbe sa invaliditetom 24„Najveće barijere su u ljudskim glavama, a tu su i arhitektonske barijere na ulicama i prilazima zgrada i institucijama. Ovom akcijom želeli smo upravo da pokažemo građanima da nije lako u invalidskim kolicima otići do trafike po novine, niti u prodavnicu po hleb, a da ne govorimo do neke institucije ili zdravstvene ustanove koja nema arhitektonski prilaz. Najvažnije je omogućiti im normalno kretanje, a još važnije je srušiti te mentalne barijere u glavama ljudi“ – rekao je Slađan Vučković, predsednik Udruženja „Akcija i pomoć“. On je dodao da je pred Udruženjem još dosta posla, i da nije bilo lako nagovoriti građane čak ni da sednu u kolica, pre svega zbog, kako kaže, barijera u njihovim glavama. „Ipak siguran sam da je ova akcija uspešno sprovedena. Uspeli smo da ubedimo dosta građana da sesti u kolica nije „loša sreća“. Na taj način je dosta majica otišlo u ruke Nišlija, upućeno je puno poruka i nadamo se da ce to ostaviti neki trag kod gradjana Nisa.“ – završio je Vučković

 

ososbe sa invaliditetom 2ososbe sa invaliditetom 19Jedan od hrabrijih Nišlija Andreja Pejić, u kolicima je pokušao da prođe kroz glavnu ulicu u Nišu, kroz pešačku zonu gde je u svako doba dana velika gužva. „Nije bilo lako preći ulicu dok te čekaju nervozni vozači u automobilima da zamakneš kako bi mogli da nastave kuda su krenuli. Ova ulica je ravna, ali gužva je ogromna i nije baš zgodno za manevrisanje, pogotovo kad se nađeš ispred ivičnjaka. Pokušao sam da odem do pošte, ali nisam ranije ni primećivao da glavna pošta nema arhitektonski prilaz. Ispred ulaza u podzemni prolaz, koji koristi većina Nišlija, shvatio sam da ljudi koji su u kolicima nikad nisu ni ušli iz istog razloga.“ – rekao je Andreja.

Uličnoj akciji su se pridružili i narodni poslanici Dušan Milisavljević i Milorad Stošić. Stošić je ovom prilikom rekao da svi skupa na svim nivoima treba da daju svoju podršku: „Ne samo deklarativnu, već da učinimo sve što je u našoj moći da i kroz zakonsku regulativu i kroz njeno sprovođenje u praksi da se ljudima omogući da na primeren način zadovoljavaju svoje potrebe“.

Ulična akcija jedna je od aktivnosti Udruženja „Akcija i pomoć“ u okviru obeležavanja 16. godišnjice od donošenja Sporazuma o zabrani mina. Dan ranije održana je tribina takođe pod nazivom „Ima nas DOSTA“ na kojoj je prezentovan po prvi put dokumentarni film „Hrabro srce deminera“ Borivoja Ugrinovića. Konvencija o zabrani mina je međunarodni sporazum koji je Srbija potpisala, ali ga ipak ne poštuje u potpunosti. Dokaz za to su kontaminirane teritorije minama koje još uvek postoje u Srbiji i nemogućnost uključivanja osoba sa invaliditetom, a samim tim i žrtava, u normalno funkcionisanje društva. Udruženje „Akcija i pomoć“ ovom akcijom apeluje da se srpske vlasti ali i celokupno društvo više založie za poštovanje prava osoba sa invaliditetom, a samim tim i žrtava.

Pismo Udruženja poslanicima u narodnom parlamentu

ososbe sa invaliditetom 21Tokom ulične akcije, članovi Udruženja delili su građanima flajere i najhrabrijima majice, a većina prolaznika kroz pešačku zonu potpisala je podršku pismu koje će Udruženje uputiti narodnim poslanicima u Skupštini Srbije. Udruženje ovim pismom želi poslanike da podseti Srbija mora da se pridržava svih odredaba Konvencija koje je potpisala, a pre svega onih koje se odnose na položaj osoba sa invaliditetom, a samim tim i žrtava mina.

Ulične aktivnosti Udruženja „Akcija i pomoć“ dokazale su još jednom da su tačne dosadašnje statistike po kojima su osobe sa invaliditetom najmarginalizovanija grupa u Srbiji.

Da li se sećaš da je Srbija tokom 1999. godine bombardovana kasetnim bombama. Tada je od ovog monstruoznog oružja stradalo više stotina ljudi.

Da li znaš da od zaostalih kasetnih bombi i danas stradaju građani Srbije, uglavnom civili?