• Početak
  • Vesti
  • Tribinom „Ima nas DOSTA“ obeležena godišnjica primene Konvencije o zabrani mina

Tribinom „Ima nas DOSTA“ obeležena godišnjica primene Konvencije o zabrani mina

Prezentacijom dokumentarnog filma „Hrabro srce deminera“ i tribinom sa simboličnim nazivom „Ima nas DOSTA“, Udruženje „Akcija i pomoć“ obeležilo je 16. godišnjicu od početka primene Konvencije o zabrani mina.

ima nas dosta 11Ovom tribinom Udruženje je podsetilo da u Srbiji još uvek postoje teritorije kontaminirane ubojnim sredstvima a da su osobe sa invaliditetom a samim tim i žrtve, najmarginalizovanija grupa gradjana u Srbiji. Poruke poslate sa tribine usmerene su ka donosiocima odluka u Srbiji ali i ka celokupnom društvu i one opominju da Srbija kao odgovorna država mora da ispoštuje sve odredbe Konvencije o zabrani mina i da u skladu sa Maputo akcionim planom do 2025 proglasi svoju teritoriju cistom od mina.

Pored predsednika Udruženja Slađana Vučkovića, na tribini su učestvovali Dragana Rodić, predsednica istoimenog Udruženja koje se bavi osobama sa invaliditetom, zatim Sanja Jefić Branković iz Vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava, klinički psiholog Tatjana Milenković, ekspert iz oblasti posttraumatskog stresnog poremećaja i autor filma „Hrabro srce deminera“, Borivoje Ugrinović.

Slađan Vučković još jednom je istakao da u Srbiji, a posebno na jugu postoje područja kontaminirana minama i kasetnim bombama. Prema podacima ICBL Monitora iz 2013 u Srbiji se nalazi 1,2 kvadratnih kilometar potvrđenih kontaminiranih područja minama i oko 2 km kvadratnih sumnjivih područja koja iziskuju dalje istraživanje. Što se tiče kasetne munima nas dosta 3icije procenjuje se da je uSrbiji 2,36 kvadratnih km kontaminirano i određeno za čišćenje, dok ukupna površina sumnjive teritorije iznosi 6,65 kvadratnih kilometara. Poznato je da su mine neselektivne, pa one i dalje predstavljaju opasnost prvenstveno za građane i decu.Mine odnose znatno veći broj civilnih žrtava nego vojnih, kako u vreme rata, tako i u vreme mira. Termin antipersonalna mina ukazuje na običnog čoveka, civila kao dominantnu i neminovnu žrtvu ovog oružja.

On je dodao da je dodatni problem što se zbog neshvatanja potreba i teškoća sa kojima se nose osobe sa invaliditetom, u Srbiji ne poštuju u dovoljnoj meri njihova prava zagarantovana Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, i podsetio da je godišnjica stupanja na snagu Sporazuma o zabrani mina prilika da se apeluje na vlast u Srbiji da doslednije poštuje odredbe i Sporazuma i Konvencije.

ima nas dosta 5Narodni poslanici koji su prisustvovali ovoj tribini, pokazali su interesovanje da se zauzmu za veće učešće kako bi pomogli ciljevima Udruženja. Istakli su i da su spremni da u Skupštini Srbije pokrenu diskusiju na ove kako kažu, vrlo važne teme. Tome je doprinela i ekspertkinja iz oblasti posttraumatskog stresnog poremećaja, klinički psiholog Tatjana Milenković koja je istakla da su čitave porodice kako žrtava rata, tako i žrtava saobraćajnih nesreća i sl. u posebnom riziku od ovog poremećaja. Ona je navela da se pojedinci uspešno bore sa ovim problemom uz stručnu pomoć, ponekad i uz pomoć porodice, ali da se još uvek dešava da pacijenti sa ovom dijagnozom odustanu od lečenja, samim tim i od sebe i života.

ima nas dosta 17Dragana Rodić, kojoj je povređena kičma u saobraćajnoj nesreći 1999. godine, i od tada se kreće zahvaljujući invalidskim kolicima, osnovavši Udruženje „Dragana Rodić“ koristi svaku priliku da ukaže na značaj prevazilaženja barijera u glavama ljudi prema onima poput nje i poput Slađana Vučkovića. Ona je ovom prilikom naglasila da je za nju uspeh i kada svako jutro ustane i sama se obuče, kao i da je rad na svojoj svesti, ali i na svesti drugih neophodan za bolje međusobno razumevanje i funkcionisanje u društvu. Zajedno sa Slađanom Vučkovićem istakla je da je neophodna bolja pristupačnost u gradu za osobe za invaliditetom jer su im mnoga mesta nedostupna, među kojima su i javne institutucije.

Sporazum o zabrani mina

 Sporazum o zabrani mina, poznat i kao Otavska konvencija je međunarodni sporazum kojim se zabranjuju protivpešadijske mine. Konvenciju o zabrani mina potpisale su 122 države u Otavi, 3. decembra 1997. godine, a stupila je na snagu dve godine kasnije. Do kraja 2014. godine ovoj konvenciji o zabrani mina je pristupilo 162 države, među njima i Srbija koja je potpisala 2003. god. Kada pristupe Sporazumu o zabrani mina, države se, između ostalog, obavezuju da nikad neće koristiti protivpešadijske mine, da će uništiti zalihe u roku od četiri godine i da će osigurati da preživele žrtve mina i njihove porodice dobiju sveobuhvatnu podršku.

Hrabro srce deminera

 Slađan Vučković kao deminer u vojci Jugoslavije izgubio je obe ruke, a ranjen je po celom telu gelerima kasetne bombe. Kao neko ko se bori za prava žrtava kasetnih bombi i prava osoba sa invaliditetom inspirisao je novinara Borivoja Ugronovića da napravi dokumentarni film „Hrabro srce deminera“ koji je ovim povodom prvi put prikazan publici u bioskopu Kupina.

Autor filma istakao je da je film snimio kako bi obelodanio činjenicu da mnoga mesta na jugu Srbije i dalje nisu bezbedna jer se na njima nalaze mina i druga ubojita sredstva. On je ovom prilikom rekao da su na mnogim lokacijama od Preševa preko Niša do Paraćina pronađene kasetne bombe, i tvrdi da deminiranje mora biti nastavljeno. Dodao je da će film „Hrabro srce deminera“ tokom godine biti emitovan na mnogim sličnim skupovima u gradovima Srbije.

Konvencija o kasetnoj municiji

U neformalnom razgovoru članova Udruženja i narodnih poslanika zaključeno je da je poražavajuće da Srbija, iako je zemlja žrtva, još uvek nije pristupila Konvenciji o kasetnoj municiji. Dogovoreno je da se u narednom peridu zajednički pripremi tekst koji bi predstavljao sadržaj poslaničkog pitanja upućenog Skupštini Srbije od strane narodnih poslanika iz Niša.

Da li se sećaš da je Srbija tokom 1999. godine bombardovana kasetnim bombama. Tada je od ovog monstruoznog oružja stradalo više stotina ljudi.

Da li znaš da od zaostalih kasetnih bombi i danas stradaju građani Srbije, uglavnom civili?